Политички систем Србије и омладина

Народна скупштина Републике Србије броји 250 народних посланика. По Уставу 30% од њих морају бити припаднице женског пола, али нигде нема обавезе о броју младих, за младе се сматрају особе које имају од 18 до 30 година живота.
Има ли младих у Парламенту? Одговор на ово питање је, Да има их. Проблем је у броју младих који седе у посланичким клупама. Поражавајући податак је да је број младих једнак броју посланика који су рођени пре бомбардовања Београда и почетка Другог светског рата на простору Југославије (6. април 1941.год) и скоро дупло мањи од броја посланика који су рођени у току трајања Другог светског рата (1941-1945).
Укупан број младих у Парламенту је готово на нивоу статистичке грешке и износи 1,2% укупног броја посланика или једноставније 3 посланика од 250 спадају у групу младих и имају мање од 30 година.
Поред слабог учешћа младих у нашем највишем законодавном телу, законски И друштвени оквир учешћа младих у доношењу одлука је скоро не постојећи. Осим савета за младе који је највише саветодавно тело које представља младе, глас младих се може чути једино из невладиног сектора.
Главно државно тело које се бави младима је Министарство омладине и спорта или данашње Министарство за туризам и омладину. Деловање министарства се огледа кроз Закон о младима и Националне стратегије за Младе и њеним акционим плановима. Законодавство везано за младе је веома штуро и општо, са мало подстицаја за младе и конкретних мера које требају да побољшају положај младих у друштву.